Čovek, u suštini, nije ružan. Ali, teško je čoveku da izgleda lepo, zato što je izgubio dodir sa svojom dušom, detetom Sve Lepote.
Ako možete da vidite božanske osobine u drugima – ako možete da u svakoj osobi vidite božansko dete, ili lep cvet, ili upaljenu sveću koja simbolizuje uspon plamena težnje – bićete puni radosti.
Ako u drugima vidite nekog ko se moli i meditira, ili veoma blistavo, božansko dete, bićete puni radosti. Ako vidite božansko u nekoj osobi, vaša snaga, inspiracija i težnja će se uvećati.
Čim pomislite da vidite neki nebožanski kvalitet u nekom drugom, osetite da vam je čitava ruka umrljana mastilom. Zaprljali ste se. To možete da izbrišete dobrom mišlju. Ali, ako opet dodirnete mastilo, iako ste jednom oprali ruku, ona će opet postati prljava i crna.
Izvor: Šri Činmoj, “Putovanje duše mog života”