Kako možemo da osetimo da je unutrašnji život stvaran? Stvarnost nečega zavisi od toga koliko pažnje mu posvećujemo i koliko ga vrednujemo. Ako ogladnimo, hrana istog trenutka postaje jedina stvarnost za nas, oko nas, u nama i izvan nas. Sve što zahteva našu pažnju ili koncentraciju sigurno će biti stvarno, bez obzira da li se radi o materijalnoj hrani ili unutrašnjem miru, svetlosti i blaženstvu. Stvarnost nečega u potpunosti zavisi od toga koliko nam je to nešto neophodno. Ako nam je nešto potrebno, onda će sama ta stvar neizostavno postati stvarna. Ljudsko biće je otelotvorenje, ostvarenje i izraz Istine – male Istine, uzvišenije Istine i najuzvišenije Istine. Božansko u svakom trenutku prevazilazi svoje granice u nama. Mi to vidimo, osećamo i shvatamo kada živimo unutrašnjim životom, životom duše.

Mi gradimo svoj unutrašnji svet

Kada se ne molimo i ne meditiramo, mi vidimo jedino fizički svet oko sebe. Osećamo da je on potpuno stvaran. Ali, kada se molimo i meditiramo, vidimo i osećamo da postoji drugi svet i da je ovaj fizički svet samo njegov odraz. Sa druge strane, moramo da znamo da smo mi sami kreatori ovog drugog sveta, kao što smo kreatori i ovog fizičkog sveta. Fizički svet je kao kuća koju gradimo svojim rukama, svojim spoljašnjim sposobnostima. Slično tome, unutrašnji svet gradimo snagom svoje volje – ne samo pukom snagom misli, već snagom volje. Kada u unutrašnjem svetu stvaramo nešto snagom volje, ako je to što stvaramo čisto, božansko i besmrtno, onda se osećamo sigurno.

Iz knjige Šri Činmoja “Božanski heroj”