Potpuno prosvetljenje se naziva ostvarenje Boga. Ostvarenje Boga ne dolazi odjednom. Ono predstavlja niz iskustava. Ponekad, dok je u svojoj najvišoj meditaciji, tragalac može imati neku vrstu unutrašnjeg prosvetljenja. Na pola sata ili sat vremena, čitavo njegovo biće može biti prosvetljeno. Ali potom, posle sat ili dva, on može opet postati isti kao što je i bio. Može još jednom postati žrtva želja i nebožanskih osobina. Njegovo prosvetljenje se odigralo na jednom nivou, ali to nije bilo Budino transcendentalno prosvetljenje ili prosvetljenje drugih bogoostvarenih Učitelja. Kad čovek stekne ostvarenje Boga, automatski dolazi do beskrajnog prosvetljenja i u njegovoj spoljašnjoj kao i u unutrašnjoj prirodi.

Ponekad, kad govorimo o prosvetljenju, želimo da kažemo da smo u pogledu neke određene stvari bili u mraku godinama, a sad je to mesto u našoj svesti prosvetljeno. To je, međutim, samo iskra beskrajnog prosvetljenja, koje predstavlja ostvarenje Boga. To je samo privremeni blesak svetlosti u svesti koja teži. Ubrzo potom, on bledi do beznačajnosti, jer u njemu nema prave stvarnosti. Pravu stvarnost stičemo samo neprekidnim, večnim i transcendentalnim prosvetljenjem, a to je ostvarenje Boga.

Izvor: Šri Činmoj, “Mudrost”