Guru je sanskritska reč koja znači “onaj koji prosvetljava”. Onaj ko nudi prosvetljenje naziva se Guru. Prema mojoj ličnoj spoznaji, želeo bih da kažem da postoji samo jedan pravi Guru, a to je Svevišnji. Nijedno ljudsko biće nije pravi Guru. Ali, iako je samo Svevišnji pravi Guru, ovde na Zemlji mi cenimo vreme. Ako nađemo nekoga ko nam može pomoći na našem putovanju prema prosvetljenju, mi prihvatamo njegovu pomoć i možemo da ga nazovemo Guruom.

Duhovni Učitelj ili Guru je najstarije dete u porodici, a tragaoci su kao njegova mlađa duhovna braća i sestre. Duhovni Učitelj govori i pokazuje svojoj mlađoj braći i sestrama gde je njihov Otac, Apsolutni Guru.

Pravi Guru nije na prostranom plavom nebu. On je duboko u našem srcu. Možda ćete pitati: “Ako je On u našem srcu, zašto nam je potrebna nečija pomoć da ga pronađemo?” Iako je to neprocenjivo blago unutar našeg srca, mi ne možemo da ga vidimo ili osetimo, pa nam je zato potrebna pomoć. Naš prijatelj, koga nazivamo Guru ili duhovni Učitelj, dolazi nam i uči nas kako da nađemo svoje sopstveno blago.

Učitelj olakšava unutrašnji napredak

Nije obavezno da čovek ima živog Gurua, ali je svakako preporučljivo. Vi znate da postoji cilj i želite da stignete do cilja. Ako ste mudri, prihvatićete pomoć od nekog ko vam može pokazati najlakši, najbezbedniji i najefikasniji put do cilja. Ako hoćete da proživite stotine i hiljade godina da biste ostvarili Boga, duhovni Učitelj vam nije neophodan. Ali, ako hoćete da do cilja stignete najbrže što je moguće, onda vam je on svakako neophodan.

Ako imate Učitelja, on olakšava vaš unutrašnji napredak. Duhovni Učitelj je vaš privatni učitelj u duhovnom životu. Velika je razlika između privatnog učitelja i običnog učitelja. Obični učitelj pregledaće učenikov rad i dati mu ocenu. On će ispitati učenika, a potom ga propustiti ili oboriti. Ali, privatni učitelj lično ohrabruje i inspiriše učenika kod kuće da bi mogao da položi ispit. U svakom trenutku životnog putovanja, neznanje nastoji da vas proverava, ali vaš privatni učitelj će vas naučiti kako da lako prođete na ispitu. Posao duhovnog učitelja je da inspiriše tragaoca i uveća njegovu težnju da bi on što pre mogao da ostvari Najviše.

Na ovom svetu, da bismo bilo šta naučili, u početku nam je potreban učitelj. Da naučite matematiku, treba vam učitelj. Da naučite istoriju, treba vam učitelj. Besmisleno je osećati da nam za sve drugo treba učitelj, samo ne za meditaciju. Zašto ljudi idu na fakultet kad mogu da uče kod kuće? Zato što osećaju da će tamo dobiti uputstva od ljudi koji veoma dobro poznaju predmet. Bilo je malo, veoma malo ljudi od znanja koji nisu učili na fakultetu. Da, izuzetaka ima; svako pravilo ima izuzetaka. Bog je u svakome, i ako tragalac oseća da mu nije potrebna ljudska pomoć, sasvim je slobodan da sam oproba svoju sposobnost. Ali, ako je čovek mudar i želi da prema cilju trči umesto da se sapliće, ili naprosto hoda, onda će mu sigurno pomoć Gurua biti od neizmernog značaja.

Zlatna Obala

U ovom trenutku ja sam, recimo, u Londonu. Znam da postoji Njujork i hteo bih da se tamo vratim. Šta mi je potrebno da stignem tamo? Avion i pilot. Uprkos činjenici što znam da me avion može odvesti u Njujork, ne mogu da odem tamo bez pomoći pilota. Slično tome, vi znate da Bog postoji. Hteli biste da stignete do Boga kroz meditaciju, ali neko mora da vas do tamo odvede. Kao što pilot mene vozi do Njujorka, neko mora da vas odvede do Božje svesti koja je duboko u vama. Neko mora da vam pokaže kako da kroz meditaciju uđete u svoju sopstvenu božanstvenost.

Duhovni Učitelj vam dolazi sa brodom. On kaže: “Dođi. Ako hoćeš da ideš do Zlatne Obale, ja ću te tamo odvesti. Štaviše, kad se jednom ukrcaš na moj brod, možeš da pevaš na brodu, možeš da plešeš, možeš čak i da spavaš; ali, ja ću te bezbedno prevesti do obale”. Ako kažete da vam ne treba ničija pomoć, ako želite da sami preplivate more neznanja, to je vaša stvar. Ali, koliko će vam godina, koliko inkarnacija trebati za to? A opet, pošto određeno vreme plivate, možete da se potpuno iscrpite i tada se možete udaviti.

Nije lako ići sam

Bez Gurua, vaš napredak biće veoma spor i neizvestan. Možda ćete imati visoka, uzdižuća iskustva, a nećete im pridati odgovarajući značaj. Ili, u vaš um će možda ući sumnja, pa ćete možda misliti: “Ja sam samo običan čovek, pa kako mogu da imam takva iskustva? Možda se samo zavaravam”. Ili, ispričaćete prijateljima o svojim iskustvima, a oni će reći: “Sve su to mentalne halucinacije!” Ali, ako je tu neko ko zna šta je unutrašnja stvarnost, on će biti u stanju da vas uveri da su iskustva koja ste imali potpuno stvarna. Učitelj ohrabruje tragaoca i inspiriše ga. A ako tragalac u svojoj meditaciji radi nešto pogrešno, Učitelj će biti u mogućnosti da ga ispravi.

Kad jednom završite kurs, učitelj vam više nije potreban. Ako hoćete da naučite da pevate, vi idete kod nekog pevača i učite od njega. Ako hoćete da budete plesač, idete plesaču. Kad postanete dobar pevač ili plesač, više ne morate da idete učitelju. U duhovnom životu je isto. U početku vam je potrebna pomoć, ali kad jednom postanete veoma napredni, neće vam više biti potrebna ničija pomoć.

Ako neko postane pravi učenik nekog Učitelja, on ne oseća da su on i njegov Guru dva potpuno različita bića. On ne oseća da je njegov Guru na vrhu drveta, a da je on u podnožju drveta. Ne! On oseća da je Guru njegov sopstveni najviši deo. On oseća da su on i njegov Guru jedno, da je Guru njegov sopstveni najviši i najrazvijeniji deo. Zato pravi učenik ne nalazi nikakvu teškoću u tome da preda svoj najniži deo svom najvišem delu. Nije mu ispod časti da bude posvećeni učenik, jer on zna da su i najniže i najviše njegovi sopstveni.

Iz knjige Šri Činmoja, “Meditacija”