Ako osećate da vaša meditacija nije tako duboka kao što bi trebalo da bude, ne odustajte. Mi ne možemo jesti najukusniju hranu svakog dana, pa opet jedemo. Slično tome, kad meditiramo, mi hranimo svoju dušu, svoje unutrašnje biće. Čak i ako ne možemo da svakog dana nahranimo dušu najukusnijom hranom, ne smemo da odustanemo. Bolje je da duši damo bar nešto nego da dopustimo da izgladni. Zato nikad ne odustajte; uvek nastojte da meditirate.

Treba da imamo strpljenje jednog zemljoradnika. Seljak ore polje i obrađuje zemlju. Onda mora da čeka da Bog da kišu, tako da semenje može da proklija. Isto tako, u našem životu težnje, treba da praktikujemo meditaciju, ali isto tako moramo da osetimo da se Božja milost spušta na nas kao kiša. Kad se Božja milost spusti, a naš ljudski napor uspne, bićemo u stanju da uvek dobro meditiramo.

Iz knjige Šri Činmoja „Krila radosti”