Pitanje: Čitao sam o različitim metodama pročišćenja uma od spoljašnjih misli, ali mi izgleda da što više pokušavam, to teže postaje. Kako ja to shvatam, ako pravilno meditiramo, svetlost i znanje će doći iz spoljašnjih izvora ako nam je um potpuno čist. Da li je to istina?

Šri Činmoj: Svetlost i znanje ne dolaze iz spoljašnjih izvora. Oni dolaze iznutra. Ti usmeravaš pažnju na određeni objekat i to je koncentracija. Meditacija je nešto drugo. Kada meditiraš, fokusiraš se na Beskonačnost, na nešto veoma prostrano, duboko, suptilno. Ti ne vidiš objekat; ti se trudiš da izrasteš u beskrajni prostor. U koncentraciji se fokusiraš na nešto malo, ali u meditaciji se bacaš u nešto veoma prostrano.

Ti kažeš da ti je izuzetno teško da meditiraš. To je zato što pokušavaš da meditiraš u umu. Sama priroda uma je da pozdravlja ideje – dobre, loše, božanske, nebožanske. Ali, priroda srca je da pokuša da postane jedno sa krajnjim Ciljem. Očistiti um je veoma teško, to je istina. Zato je najbolja stvar koju možeš da uradiš da pokušaš da izneseš srce na površinu i da prosvetliš um svetlošću srca. Uvek je preporučljivo da se meditira na srce. Ljubav i jedinstvo srca i duše će te ujediniti sa Božanstvenošću.

Tek kada si dobro utvrđen u srcu, pomoću tvoje težnje možeš da uđeš u fizički um da ga preobraziš. Inače je skoro nemoguće baviti se umom, a prevazići um. Ubaci sve što um ima u srce. Kada ovo uradiš svesno, srce će moći da unese svetlost duše u um, ili će duša svesno ponuditi svetlost umu. Uvek nastoj da ubaciš um u srce. Tada će tvoja meditacija moći da bude značajna i plodna svakog dana. U suprotnom, možeš da meditiraš godinama i godinama i da ne budeš zadovoljan, jer um nikada neće prestati da te uznemirava. Zato, molim te, meditiraj na srce i pokušaj da se spontano poistovetiš sa nečim prostranim, nečim suptilnim u tebi. Kada je tvoje poistovećenje jako, biće ti veoma lako da meditiraš.