Dobar način da se održi svežina i entuzijazam jeste da se ima osećaj jasnog, značajnog cilja. Ako imamo na umu ovaj značajan i vredan cilj, onda će se automatski javiti entuzijazam i svežina. Ako cenimo cilj, sam cilj će nam dati entuzijazam i svežinu. Mi nismo svesni da nas cilj željno očekuje da nam pomogne kako bismo ga postigli. Mislimo da je cilj pred nama ravnodušan prema nama. Ako možemo da stignemo do njega, dobro je; ako ne možemo, cilj neće doći k nama. Osećamo da je cilj nešto statično. Međutim, nije tako. Kad je reč o duhovnom tragaocu, cilj uvek napreduje i taj cilj koji napreduje više je nego željan da nam pomogne.

Majka će stajati na određenom mestu i čekati da dete dođe puzeći ili trčeći. Ali majka ne samo da čeka i gleda pasivno; ona žarko želi da joj dete dođe. Ako majka vidi da se dete trudi, ali ne uspeva, ona će dotrčati detetu. Slično tome, u unutrašnjem svetu, cilj zapravo ide prema nama. Ako cenimo cilj, i ako osećamo da je cilj nešto vredno, ako osećamo da za nas ima bezbroj darova, onda će nam sam cilj iznutra pomoći.

Cilj ne želi da mi uvek imamo osećaj da je nedostižan; cilj želi da ga dostignemo.

Entuzijazam u sebi sadrži uspeh.
U samom entuzijazmu je napredak.

Iz knjige Šri Činmoja “Dragulji sreće”