Lako možemo da znamo da li dobro meditiramo ili ne, jednostavno po tome šta osećamo o svetu koji nas okružuje. Ako neposredno nakon naše meditacije imamo dobar osećaj prema svetu, ako volimo svet ili gledamo na svet sa ljubavlju uprkos njegovim nesavršenostima, tad možemo da znamo da nam je meditacija bila dobra. Isto tako, ako odmah nakon meditacije imamo dinamičan osećaj, ako osećamo da smo došli na svet da uradimo nešto i postanemo nešto dobro, to ukazuje da smo dobro meditirali.

Osećaj da smo došli na svet da uradimo nešto ne znači da hranimo svoju ljudsku ambiciju. Ne! Čim pokušamo da nahranimo svoju ambiciju, ona će nas stegnuti poput zmije. Mi smo došli na svet da uradimo ono što Bog od nas hoće da uradimo. Došli smo na svet da postanemo ono što Bog od nas hoće da postanemo.

Bog od nas hoće da izrastemo u Njegovu sliku i priliku. Bog od nas hoće da budemo posvećeni instrumenti. Ako tokom meditacije imamo osećaj da Bog od nas hoće da izrastemo u Njegovu sliku i priliku i da budemo Njegovo posvećeni instrumenti i ako se nakon naše meditacije taj osećaj pretvori u delovanje, možemo biti sigurni da smo dobro meditirali.

Najlakši način da znamo da li smo imali dobu meditaciju je da vidimo da li su mir, svetlost, ljubav i blaženstvo iznutra izašli na površinu. Svaki put kad svetlost, ljubav, mir ili blaženstvo izađu u prvi plan, čitavo naše telo biva prožeto tim kvalitetima. Svaki put kad neki od tih kvaliteta izađe na površinu, sigurno ćemo osetiti da se sećamo jedne zaboravljene priče. Tu priču je napisao tragalac u nama; nije je napisao neko drugi. To je naša sopstvena tvorevina, ali smo je zaboravili; sada nam je meditacija ponovo vraća. Kada se setimo te priče, bičemo presrećni što smo stvorili jednu tako lepu priču, koja nije ništa drugo do naša sopstvena životna priča.

Iz knjige Šri Činmoja: “Moja meditativna služba Ujedinjenim nacijama tokom 25 godina”

Možda vas interesuje i praktična vežba meditacije:

Duhovna pranajama