Čovek gubi nadu zato što oseća da postoji određen period, zadato vreme kada mora nešto da postigne. Na primer, odlučimo da za dva dana postignemo određenu stvar. Na spoljašnjem planu, možemo da kažemo da se u bliskoj budućnosti nadamo da ćemo dobiti ili uraditi nešto. Ali, ovo nije sasvim tačno. Ako zaronimo duboko unutra, videćemo da je naš um već postavio određeni vremenski rok. Kada dođe taj dan, naš spoljašnji um možda neće znati da je to bio rok postavljen u kalendaru našeg unutrašnjeg uma. Ali ako tog dana nismo postigli ili dobili očekivani rezultat, mislićemo da nam se svet srušio. Ako tog dana ne vidimo rezultat, bićemo veoma nesrećni.

Šta možemo učiniti da bismo ponovo zadobili nadu? Kao prvo, moramo znati da istinska nada nije nešto što je slabo. Vrlo često mislimo da je nada nešto tanano – prijatno, ublažavajuće, umirujuće osećanje, koje je kao melem za naše spoljašnje umove. To, međutim, nije prikladna definicija nade. Moramo da znamo da je nada nešto veoma čvrsto, veoma snažno. Nada nije nešto što traga za svetom iznad ovozemaljskog, ili za istinom koja ne postoji. Ne, nada je videla istinu, ali još uvek ne može da je poseduje. Ona je videla istinu, samo što ne može da unese tu istinu u svet.

Svaki dan je novo obećanje

Da bismo ostvarili cilj, da bismo dostigli cilj koji je duboko u nama, neophodno je da svoj život ispunimo energijom svakog dana. Svakog dana, rano izjutra, moramo da obnovimo naš spoljašnji život pomoću zlatne nade. Ova nada nije prazan san; ona je prethodnik najvišeg, koje će se ispoljiti u našoj spoljašnjoj prirodi. Taj naš dinamični, božanski kvalitet, naša zlatna nada, vidi Onostrano dok je ono još bleda senka. Stoga vas molim da zamislite zlatnu nadu kako raste i svetli duboko u vama.

Svaki dan  dan treba da vam dođe kao nova nada, novo obećanje, nova težnja, nova energija, novo oduševljenje i ushićenje. Osvanuće sutrašnji dan, a vi ste već videli na hiljade dana. Ako mislite da će sutra biti još jedan dan kao oni koje ste već videli, onda nećete napredovati. Morate da osetite da će sutrašnji dan biti nešto sasvim novo što ćete stvoriti u svom životu.

Jučerašnji neuspesi
Moraju biti zaboravljeni.
Sutrašnja nova nada
I novo ispunjenje
Moraju se voleti.

Iz knjige Šri Činmoja “Dragulji sreće”