Kako možemo da osetimo da je unutrašnji život stvaran? Stvarnost nečega zavisi od toga koliko pažnje mu posvećujemo i koliko ga vrednujemo. Stvarnost nečega u potpunosti zavisi od toga koliko nam je to nešto neophodno. Ako nam je nešto potrebno, onda će to nešto neizostavno postati stvarno.

Ako ogladnimo, hrana istog trenutka postaje jedina stvarnost za nas, oko nas, u nama i izvan nas. Sve što zahteva našu pažnju ili koncentraciju sigurno će biti stvarno, bez obzira da li se radi o materijalnoj hrani ili unutrašnjem miru, svetlosti i blaženstvu.

Kada se ne molimo i ne meditiramo, mi vidimo jedino fizički svet oko sebe. Osećamo da je on potpuno stvaran. Ali, kada se molimo i meditiramo, vidimo i osećamo da postoji drugi svet i da je ovaj fizički svet samo njegov odraz. Sa druge strane, moramo da znamo da smo mi sami tvorci tog drugog sveta, kao što smo tvorci i ovog fizičkog sveta.

Fizički svet je kao kuća koju gradimo svojim rukama, svojim spoljašnjim sposobnostima. Slično tome, unutrašnji svet gradimo snagom svoje volje – ne samo pukom snagom misli, već snagom volje. Kada u unutrašnjem svetu nešto stvorimo snagom volje, ako je to što stvaramo čisto, božansko i besmrtno, onda se osećamo sigurno.

Izvor: Šri Činmoj, „Božanski heroj“